Tara voli čitati, ali, naravno, ne voli kad mora pisati lektiru. Bar ne uvijek. Nadrlja par rečenica na papir, samozadovoljno kaže: - Gotovo!- i gurne papir pred mamu.
- Hm..., to je samo nekoliko škrtih redaka, to nije kratak sadržaj kako se traži u zadatku. Iz ovog se radnja ne može razumjeti - komentira mama. - Doradi to malo. -
- Učiteljica je pročitala knjigu - odgovara Tara mirno. - Ona će razumjeti. Ona zna sve, ne moram joj ja to pisati! -
Mama podigne obrvu i još će mirnije: - Ali JA, na primjer, ne znam. Nisam knjigu čitala, a iz tvojeg teksta ne mogu shvatiti o čemu se radi. Znači da nije dobro prezentirano.-
- Onda je pročitaj! - posve je ozbiljna Tara. U posljednjem pokušaju da se obrani od dodatnog pisanja, izusti nezadovoljno: - Pa rečeno je - KRATAK sadržaj! -
Ipak mora ponovo sjesti za stol. ( A fakat je nepotrebno bilo sad pisati svaku sitnicu. Kaj je bilo, kak je bilo.... Još tu mudrijašiti o temi, još gore o ideji, što je htio pisac time reći, sto čuda! Sigurno će i učiteljici nakon tri pregledane lektire biti zlo. Čitati stalno ispočetka ono što već znaš - vrti Tara u glavi dok piše ).
- Pitanja su glupa - zna tvrditi Tara rješavajući neke zadatke, a mama se smije.
- Ne bih rekla da su pitanja glupa nego odgovori ako nisi učila. Kad ne znaš, sve ti se čini glupo. -
Tara frkće nosom. Ponekad nemaš što odgovoriti mami. Mame samo znaju ponavljati: - Uči, uči! - Kao da se to ne zna! Zna se što se mora..., samo, baš bi rado Tara NJU vidjela da sad mora pisati dosadnu zadaću. Mama ne kuži da je vani granulo sunce, da je vani toplo i njezine cure su izašle na ulicu. Rolaju se. Samo čekaju nju. Grrrrr....
Super je učenik Tara, bez brige. Nosi ona kući dosta petica. Onih pravih, s debelim trbusima i čvrstim nogama.
To što joj je ponekad nešto gnjavaža, uobičajena je stvar za svakog đaka. Kao da su odrasli drugačiji!
( Zagreb, 03.03.2015. )
Nema komentara:
Objavi komentar