PIJANA SLOVA

Tara je krenula u drugi razred osnovne. Sad se već udomaćila u školi. Ima dosta prijatelja i ne boli je želudac svako jutro  kad se treba  spremati za polazak. Torba joj je sve lakša. Ne zato što ima sve manje knjiga u njoj nego zato što joj se sve čini manje teškim.
Samo su joj slova u bilježnici još uvijek čudna. Nekako razbucana, kvrgava kao stari panjevi. Ili prevelika ili premala. I sva kao da su pijana. Malo na lijevo, malo na desno. Bećarska, rekli bi Slavonci.
-Hm, tvoja su slova kao stranke u saboru. Svako slovo svoju politiku vodi.- kaže baka. - Ja mislim da ti to možeš urednije. Zapravo, sigurna sam da ti to možeš urednije.-
- Ma, dobro je. - nemarno će Tara. - Može poslužiti.-
- Što može poslužiti?-
- Pa ovaj rukopis. Zar je važno kakav je ? Ionako sve više pišemo na laptopu.- mudruje mala.
- Trudeći se da ga popraviš, učiš se urednosti. -
- Čula sam da su mnogi veliki ljudi, oni... znaš...-
-Slavni...- pomogne baka.
- Da, ti... da su mnogi od njih bili loši učenici i pisali ružno, pa su svejedno postali to što jesu. -
- Valjda imaš pravo - pomiri se baka - Jedino mi je žao što ćeš jednog dana morati nekome napisati poruku...nešto... možda čak dečku koji ti se sviđa. Ne znam što će pomisliti kad vidi taj čušpajz na papiru.-
- Poslati ću mu SMS - tvrdoglavo će Tara.  - Ili e-mail...-
- Predajem se.- kaže baka. - Slova su tvoja, pa makar i kvrgava. -
Baka ode u kuhinju da im izmiksa frape.
Tara se zagleda u svoju bilježnicu. Dugo šutke gleda. Tako dugo da su se sad i njoj slova učinila nezgrapnima i ružnima.
Kad se baka vratila s frapeom, zadaća je bila ponovno napisana. Krasna zadaća. Slova su sad nalikovala gardistima engleske kraljice! Uspravna i uredna, sva jednaka.
- Zaslužila si dvostruku dozu šlaga na frapeu. - nasmijala se baka.
Tara ne bi bila Tara da nije rekla: - I sladoled.....-