VOLIM TE DO PEDESET ČETIRI

Koliko je "malo", a koliko je "mnogo", to mali Arian tumači kako samo on zna.
Mama radi u kuhinji, a Arian donosi kutiju s igricom "Čovječe, ne ljuti se".
- Mama, kad ćemo se igrati? -
- Evo, samo da dovršim jelo! -
- Kad ćeš biti gotova? -
- Brzo. -
- Kad je to "brzo"? -
- Za deset minuta. -
- Koliko je to "deset minuta"? -
- Malo. -
- Malo kao tratinčica? -
Mama se smiješi.
- Da, malo kao tratinčica. -
Arianov će tata jedno popodne:
- Donio sam ti igru Minecraft. Ima tu dosta epizoda. -
- Koliko? - pita Arian.
- Mnogo. -
- A koliko je to "mnogo"? -
Tata se voli zezati pa ispali:
- Pedeset četiri. To je jako mnogo. -

Sad je jasno zašto je Arian te večeri mami ozbiljno rekao, poljubivši je za laku noć:
- Mama, volim te do pedeset četiri! -
Za one koji su zaboravili - to je jako, jako mnogo.




(Zagreb, 2016.)